Saveti

 Higijena usne šupljine ?

U novije vreme sve češće se susrećemo sa bolestima usne šupljine kod naših ljubimaca, naročito pasa i mačaka. Za razliku od ljudi najčešća patologija je nakupljanje plaka odnosno kamenca na zubima koja posledično dovodi do upale desni i paradentoze.

U prvoj fazi to su manje nakupine plaka koje se lako mogu ukloniti, ali kod uznapredovalih slučajeva često nismo u mogućnosti sačuvati zub. U ovakvim stanjima osim hronične upale desni, mnoštva bakterija koje se tu mogu naći, dolazi i do razgradnje kosti te se često događa da zub i sam ispadne.

Da ne bi došlo do ovakovog stanja redovno pregledajte usnu šupljinu kod vašeg ljubimca obraćajući pažnju na eventualni neugodan zadah, upalu desni te nakupljeni plak.

Od najranije mladosti navikavajte psa na pranje zuba i to radite postepeno (prvo samo prstima namažite pastu za zube na sekutiće, potom kutnjake a tek onda kad pas prihvati pastu i vaše prste pređite na četkicu) te isključivo koristite pastu i četkice za upotrebu kod pasa (mačaka).

Što se pranja zubiju tiče dokazano je da zube vašem psu morate prati više od četiri puta nedeljno.

Danas na tržištu postoje i hrane (koje se mogu davati kao samostalna hrana ili u kombinaciji sa klasičnim tipovima komercijalne hrane) koje smanjuju nakupljanje kamenca na zubima odnosno skidaju onaj kamenac koji se već istaložio na zubima.

Ako se dogodi da vaš pas već ima dosta kamenca kojeg redovnim održavanjem niste u stanju ukloniti to uvek možete raditi kod vašeg veterinara koji će taj postupak izvesti u opštoj anesteziji (sedaciji), te ultrazvukom očistiti zube od kamenca, a zatim ih i ispolirati.

Obzirom na predispoziciju,  najugroženije su patuljaste i male rase pasa ali nije retkost da i psi velikih pasmi imaju ozbiljnih problema sa bolestima vezanim za prekomerno nakupljanje kamenca na zubima. Redovno pratite stanje u usnoj šupljini vašeg ljubimca i po potrebi tražite savet veterinara.

 Opasnost skrivena u krpelju ?

Piroplazmoza (Babezioza)

Piroplazmoza ili babezioza je zarazna, ne kontagiozna bolest, izazvana krvnim parazitom Babesia spp. Bolest nastaje ujedom zaraženog krpelja (koji nosi uzročnika bolesti u sebi) Zbog promenene klimatskih faktora krpelji ostaju aktivni gotovo tokom cele godine pa bolest nije više ograničena na proleće i jesen.

Uzročnik Babesia canis parazitira u eritrocitima, crvenim krvnim čelijama. eritrocitima. Znakovi bolesti jako variraju. Najčešći oblik je onaj akutni sa povišenom temperaturom, odbijanjem hrane, slabošću, bledilom vidljivih sluznica, depresijom te tamnijom ili krvavom mokraćom, limfadenopatijom (povećani limfni čvorovi), splenomegalijom (povećana slezina).

U krvnoj slici nalazimo anemiju, trombocitopeniju (smanjeni broj trombocita), hipoalbuminemiju (smanjena količina serumskih bjelančevina) i bilirubinemiju (povećana količina bilirubina u krvi).
Babezioza se klasično dijagnostikuje dokazom jednog od razvojnih stadijuma unutar eritrocita u krvnom razmazu. Krv za razmaz uzimamo iz periferne cirkulacije – uva ili vene.

U toku bolesti mogu se javiti oštećenja jednog ili više organa, najčešće bubrega i jetre.

Psi koji su preživeli piroplazmozu ostaju subklinički inficirani što znači da mogu ponovno oboleti u bilo koje vreme. Preporučuje se da ne budu davatelji krvi u budućnosti jer ostaju rezervoar parazita.

Za ovu bolest najvažnija je profilaksa tj. redovita mesečna zaštita od ektoparazita (krpelja,..)tokom cele godine, te pregled životinje nakon svakodnevne šetnje . Krpelja je potrebno izvaditi što pre. Krpelj se vadi okretanjem u nekoliko punih krugova u levo ili desno. Glavica sa rilcima ne predstavlja problem ako ostane zabodena u koži  i nije je potrebno naknadno vaditi.

 Kastracija kod pasa i mačaka ?

Gotovo svi vlasnici pasa, pogotovo ženskih, suoče se sa pitanjem kastracije svojih životinja.

Koji su pozitivni razlozi da se ženke pasa kastriraju (“steriliziraju”)?

Postoje mnoge prednosti sterilizacije. Izbegavanje svih neprijatnosti koje dolaze sa teranjem kuje (iscedak, promena u ponašanju, itd) i nastanka neželjenog legla, ali je možda najvažnija prednost sprečavanje nastanka tumora mlečne žlezde. Kuje koje se sterilišu pre prvog teranja, gotovo sigurno neće imati tumor mlečne žlezde. Što je kasnije kuja kastrirana uticaj kastracije na verovatnoću pojave tumora se smanjuje. Važan aspekt kastracije kuja je i smanjenje agresivnosti prema drugim ženkama, opet ako se kuja steriliše u mladosti.

Šta je moguća loša strana kastracije ženki pasa

Loša strana kastracije, osim samog rizika operativnog zahvata, je mogućnost nastanka urinarne inkontinencije. Inkontinencija češće nastaje kod ženki velikih rasa te kod  ženki sa prekomernom telesnom težinom. Najčešće se javlja kod životinja starijih od 7 godina. Manifestuje se spontanim ispuštanjem mokraće, najčešće u snu i relativno se lako rešava terapijom, koja je doživotna.

Koji su pozitivni razlozi da se kastriraju mužjaci pasa?

Kod muških pasa najvažniji uticaj kastracije je onaj sociološki – kastrirani psi znatno se ređe sukobljavaju sa drugim psima. Kastracijom se takođe smanjuje rizik od hipertrofije prostate, te se onemogućava nastanak tumora testisa. Inkontinencija je moguća i kod mužjaka, ali je znatno ređa nego kod ženki.

Koji su pozitivni razlozi da se mačke kastriraju/steriliziraju?

Mačke se najčešće steriliziraju i kastriraju zbog nemogućnosti kontrolisanja reprodukcije ovih životinja. Za razliku od pasa, mačke koja izlaze iz kuće ne možemo sprečiti da se spare. Ženske mačke koje ne izlaze iz kuće, vrlo često ulaze iz teranja u teranje, te razvijaju tzv. mačju nimfomaniju, dok mužjaci obeležavaju kuću mokraćom izrazito neugodna mirisa. Kastracija i sterilizacija mačaka koje izlaze van je izrazito važna zbog sprečavanja zaraze mačaka opasnim, neizlečivim bolestima kao što su infekcija FIV-om (mačji AIDS), ili FeLV-om (mačja leukemija). Kastracijom se smanjuje i mogućnost povređivanja u borbama u kojima nekastrirani mačori redovno učestvuju.

Mačke i psi su nakon kastracije skloni gojenju, pa se preporučuje kontrolisano hranjenje(uobročeno), fizička aktivnost.

 Uzroci češanja kod pasa ?

Svrab je, kako za vlasnika tako i za veterinara, verovatno jedno od najčešćih, najkompleksnijih i najfrustrirajućih kliničkih stanja kod pasa. Zajednički je simptom za mnoge bolesti, za čije je lečenje neophodna detaljna dijagnostika kako bi se postigla tačna dijagnoza i na osnovu toga primenila adekvatna terapija.

Buve

Prisustvo buva je jedan od najčešćih uzroka svraba kod kućnih ljubimaca. Neophodna je zaštita protiv ovih parazita tokom cele godine s nekim od brojnih preparata koji se nalaze na našem tržištu. Kada se razvije alergija na ugriz buve javlja se jak svrab, alopecija(opadanje dlake) i hiperpigmentacija dominantno na mestima oko zadnjeg dela leđa, repa i perineuma.

Šugarci

U koži pasa parazitiraju šugarci koji uzrokuju progresivan, često neprestan svrab i samopovređivanje. Budući da su ti paraziti nevidljivi golim okom, za njihovo dokazivanje potrebno je raditi strugotine kože koje se gledaju pod mikroskopom. Za lečenje ovog stanja postoji efikasna terapija.

Bakterijska infekcija – piodermija

Bakterijska infekcija – piodermija. Nastaje najčešće sekundarno  kada postoje predisponirajući faktori, kao npr. loša ishrana, nehigijenski uslovi života, alergije, kožni paraziti, hormonalne bolesti ili usled dugotrajnog koriščenja kortikosteroida. Bakterijske infekcije kože obično su karakterizirane prisustvom pustula, krasta, te svrabeža uz gubitak dlake.

Malassezia pachydermatis dermatitis

Malassezia pachydermatis dermatitis je dermatitis koji je povezan sa prisustvom gljivice M. pachydermatis, izaziva jak svrab, eritem, hiperpigmentaciju, samopovređivanje i alopeciju. Često za razvoj ovih gljivica koje se u malom broju nalaze na koži, pogoduju neke druge bolesti, te predhodna primena antibiotika i kortikosteroida.

Alergije

Alergije se kod pasa, za razliku od ljudi, ne ispoljavaju respiratornim simptomima, nego najčešće promenama na koži.

Atopijski dermatitis

Gotovo 10 % populacije pasa boluje od atopijskog dermatitisa koji predstavlja naslednu sklonost stvaranja antititela na različite alergene iz okoline. Rase posebno izložene riziku razvoja atopijskog dermatitisa su: labrador i zlatni retriver, škotski terier, zapadno škotski bieli terier, engleski i irski seter, engleski buldog, shar-pei, nemački ovčar, shih tzu. Prvi klinički simptomi javljaju se u starosti između 6 meseci i 3 godine. Ako se osjetljivost razvije na polen biljaka, karakter bolesti je sezonski. Međutim, kada se javi alergija na grinje i kućnu prašinu tada simptomi atopijskog dermatitisa traju cele godine. Simptomi uključuju svrab različitog intenziteta, crvenilo sa sekundarnim promenama na koži u interdigitalnom području, ušima, duž trbuha, perineumu, njušci. Sekundarno dolazi do infekcije bakterijama i gljivicama. Dijagnostikuje se na temelju kliničke slike, intradermalnog testa, serološkog alergijskog testa.

Lečenje je trojako, izbegavanje alergena odgovornog za konkretno stanje, simptomatska terapija kako bi se kontrolisao svrab i imunoterapija čiji je cilj desenzibilizacija.

Alergija na hranu

Alergija na hranu predstavlja osjetljivost na neku komponentu u hrani, što se ispoljava kao kožna bolest. Simptomi među životinjama jako variraju, od svraba  različitog intenziteta do upale uva, upale kapaka, promena na koži čija je lokalizacija različita.

Pas je najčešće alergičan na uobičajene sastojke hrane, poput govedine, piletine, mlečnih proizvoda, pšenice, kukuruza. Bolest se najčešće javlja u starosti od 2 meseca do 14 godina.

Vaš će veterinar verovatno preporučiti adekvatnu hranu s kojom će se testirati prisustvo alergije na hranu. To je hipoalergijska hrana koja može biti komercijalna ili pripremljena kod kuće. Jagnjetina, riža, riba samo su neke od komponenti u hrani koje se čine manje alergogene. Ovakva bi se hrana morala davati nekoliko meseci (i do 3 mjeseca) pre nego se vide neki rezultati (povlačenje simptoma i prestanak svraba). Nakon toga se ponovno može vratiti hrana s kojom je životinja bila predhodno hranjena. Povratak simptoma u roku do 14 dana značilo bi potvrdu alergije na hranu i potrebu da se ta hrana eliminiše u budućnosti kao hrana vašeg ljubimca.

Kontaktna alergija

Kontaktna alergija je kožna bolest čiji je jedan od simptoma svrab. To je stanje gde se pas senzibilizira na nešto iz okoline sa čime je u kontaktu, bilo da na tome stoji, leži ili spava. Noge i donji delovi tela su najčešće zahvaćeni promenama u vidu vezikula, gnojnih mehurića, crvenila i krasta. Dijagnoza se postavlja na osnovi anamneze, kliničke slike i eliminacije drugih uzroka. Za lečenje je često dovoljno samo ukloniti primarni uzrok alergije.

Piotraumatski dermatitis (hot spot)

Piotraumatski dermatitis (hot spot) predstavlja lokalizovana mesta akutne upale i eksudacije na koži koja je traumatizovana lizanjem, svrabom i češanjem. Najčešće zahvaćena mesta su lumbosakralni deo leđa i deo na glavi oko ušiju.. Takve promene češće su za vreme toplijeg i vlažnijeg vremena.

Psihogene dermatoze 

Psihogene dermatoze rezultuju kontinuiranim lokalnim samopovređivanjem kao rezultat poremećaja u ponašanju. Manifestuje se najčešće kao lokalna, ograničena i hiperpigmentirana alopecija na prednjoj strani nogu. Predisponirani su radni psi sa kojima se dovoljno ne bavi i koji iz dosade počnu lizati pojedina mjesta na telu.